Веддер, Јоацхим

Веддер, Јоацхим

Monday, 07 March 2011 18:46

преглед

У 3. издању МОР-а Енциклопедија, објављеног 1983. године, ергономија је сажета у једном чланку који је имао само око четири странице. Од објављивања 3. издања, дошло је до велике промене у наглашавању и разумевању међуодноса у безбедности и здрављу: свет се више не може лако класификовати на медицину, безбедност и превенцију опасности. У последњој деценији скоро свака грана у производној и услужној индустрији уложила је велике напоре у побољшање продуктивности и квалитета. Овај процес реструктурирања је донео практично искуство које јасно показује да су продуктивност и квалитет директно повезани са пројектовањем радних услова. На једну директну економску меру продуктивности – трошкови изостајања са посла због болести – утичу услови рада. Због тога би требало да буде могуће повећати продуктивност и квалитет и избећи изостајање са посла обраћајући више пажње на дизајн услова рада.

Укратко, једноставна хипотеза модерне ергономије може се изнети на следећи начин: бол и исцрпљеност изазивају здравствене опасности, губитак продуктивности и смањен квалитет, што су мере трошкова и користи људског рада.

Ова једноставна хипотеза се може упоредити са медицином рада која се генерално ограничава на утврђивање етиологије професионалних болести. Циљ медицине рада је да успостави услове под којима је вероватноћа развоја оваквих болести минимизирана. Користећи принципе ергономије ови услови се најлакше могу формулисати у облику захтева и ограничења оптерећења. Медицина рада се може сажети као успостављање „ограничења кроз медицинско-научне студије“. Традиционална ергономија своју улогу посматра као једну од формулисаних метода где се, коришћењем дизајна и организације рада, могу применити у пракси ограничења установљена кроз медицину рада. Традиционална ергономија би се тада могла описати као развијање „исправки кроз научне студије“, где се „исправке“ подразумевају као све препоруке за дизајн рада које захтевају да се пажња посвети ограничењима оптерећења само како би се спречиле опасности по здравље. Карактеристика таквих корективних препорука је да практичари коначно остају сами са проблемом њихове примене – нема мултидисциплинарног тимског рада.

Првобитни циљ проналаска ергономије 1857. стоји у супротности са овом врстом „ергономије исправљањем“:

... научни приступ који нам омогућава да убиремо, за добробит себе и других, најбоље плодове животног рада уз минималан напор и максимално задовољство (Јастрзебовски 1857).

Корен израза „ергономија“ потиче од грчког „номос“ што значи правило и „ерго“ што значи рад. Могло би се предложити да ергономија треба да развије „правила“ за напреднији, перспективнији концепт дизајна. За разлику од „корективне ергономије“, идеја о перспективна ергономија заснива се на примени ергономских препорука које истовремено узимају у обзир маргине профитабилности (Лауриг 1992).

Основна правила за развој овог приступа могу се закључити из практичног искуства и појачати резултатима истраживања хигијене и ергономије рада. Другим речима, перспективна ергономија значи тражење алтернатива у дизајну рада које спречавају замор и исцрпљеност радног субјекта у циљу промовисања људске продуктивности („... за добробит себе и других“). Овај свеобухватни приступ од перспективна ергономија обухвата пројектовање радног места и опреме као и пројектовање услова рада одређених све већом количином обраде информација и променом организације рада. Проспективна ергономија је, дакле, интердисциплинарни приступ истраживача и практичара из широког спектра области које обједињује исти циљ, и један део опште основе за савремено разумевање безбедности и здравља на раду (УНЕСЦО 1992).

На основу овог схватања, Ергономија поглавље у 4. издању МОР-а Енциклопедија обухвата различите кластере знања и искустава оријентисаних на карактеристике и способности радника, и усмерених на оптимално коришћење ресурса „људски рад“ чинећи рад „ергономским“, односно хуманијим.

Избор тема и структура чланака у овом поглављу прати структуру типичних питања из области каква се практикује у индустрији. Почевши од циљеви, принципи и методе ергономије, чланци који следе покривају основне принципе из основних наука, као што су физиологија и психологија. На основу ове основе, следећи чланци представљају главне аспекте ергономског дизајна радних услова у распону од организације рада до дизајна производа. „Дизајнирање за свакога“ ставља посебан нагласак на ергономски приступ који се заснива на карактеристикама и способностима радника, концепт који се у пракси често занемарује. Важност и разноликост ергономије приказана је у два примера на крају поглавља, а може се наћи иу чињеници да многа друга поглавља у овом издању МОР-а Енциклопедија су у директној вези са ергономијом, као нпр Топлота и хладноћа, Бука, вибрација, Јединице визуелног приказа, и практично сва поглавља у одељцима Управљање незгодама и безбедношћу Менаџмент и политика.

 

Назад

" ОДРИЦАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ: МОР не преузима одговорност за садржај представљен на овом веб порталу који је представљен на било ком другом језику осим енглеског, који је језик који се користи за почетну производњу и рецензију оригиналног садржаја. Одређене статистике нису ажуриране од продукција 4. издања Енциклопедије (1998).“

Садржај