Понедељак, април КСНУМКС КСНУМКС КСНУМКС: КСНУМКС

Безбедносни принципи за ЦНЦ машине алатке

Оцените овај артикал
(КСНУМКС гласова)

Кад год је једноставна и конвенционална производна опрема, као што су алатне машине, аутоматизована, резултат су сложени технички системи као и нове опасности. Ова аутоматизација се постиже употребом компјутерских нумеричких система управљања (ЦНЦ) на машинама алаткама тзв ЦНЦ алатне машине (нпр. машине за глодање, обрадни центри, бушилице и брусилице). Да бисмо могли да идентификујемо потенцијалне опасности својствене аутоматским алатима, треба анализирати различите режиме рада сваког система. Претходно спроведене анализе указују на то да треба разликовати два типа рада: нормалан рад и специјални рад.

Често је немогуће прописати безбедносне захтеве за ЦНЦ машине алатке у облику специфичних мера. Ово може бити зато што постоји премало прописа и стандарда специфичних за опрему која пружа конкретна решења. Безбедносни захтеви се могу утврдити само ако се могуће опасности систематски идентификују спровођењем анализе опасности, посебно ако су ови сложени технички системи опремљени системима управљања који се слободно могу програмирати (као код ЦНЦ машина алатки).

У случају новоразвијених ЦНЦ машина алатки, произвођач је дужан да изврши анализу опасности на опреми како би се идентификовале опасности које могу бити присутне и да би конструктивним решењима показао да су све опасности по људе, у свим различити режими рада су елиминисани. Све идентификоване опасности морају бити подвргнуте процени ризика при чему сваки ризик од догађаја зависи од обима штете и учесталости којом се може десити. Опасност коју треба проценити такође добија категорију ризика (минимизирана, нормална, повећана). Где год се ризик не може прихватити на основу процене ризика, морају се наћи решења (мере безбедности). Сврха ових решења је смањење учесталости настанка и обима штете од непланираног и потенцијално опасног инцидента („догађаја“).

Приступи решењима за нормалне и повећане ризике налазе се у индиректној и директној безбедносној технологији; за минимизирање ризика, они се могу наћи у технологији за безбедност препорука:

  • Директна сигурносна технологија. У фази пројектовања води се рачуна да се елиминишу било какве опасности (нпр. елиминисање места смицања и заробљавања).
  • Индиректна сигурносна технологија. Опасност остаје. Међутим, додавање техничких аранжмана спречава да се опасност претвори у догађај (нпр. такви аранжмани могу укључивати спречавање приступа опасним покретним деловима помоћу физичких заштитних хауба, обезбеђивање сигурносних уређаја који искључују струју, заштиту од летења делови помоћу заштитних штитника итд.).
  • Технологија сигурности препоруке. Ово се односи само на преостале опасности и минимизиране ризике—тј. опасности које могу довести до догађаја као резултат људских фактора. Појава таквог догађаја може се спречити одговарајућим понашањем дотичне особе (нпр. упутства о понашању у упутствима за употребу и одржавање, обука особља, итд.).

 

Међународни безбедносни захтеви

Директива ЕЦ о машинама (89/392/ЕЕЦ) из 1989. поставља главне безбедносне и здравствене захтеве за машине. (Према Директиви о машинама, машина се сматра збиром међусобно повезаних делова или уређаја, од којих се најмање један може померати и сходно томе има функцију.) Поред тога, појединачне стандарде креирају међународна тела за стандардизацију да би илустровали могуће решења (нпр. водећи рачуна о основним безбедносним аспектима, или испитивањем електричне опреме уграђене у индустријске машине). Циљ ових стандарда је да прецизирају циљеве заштите. Ови међународни безбедносни захтеви дају произвођачима неопходну правну основу да специфицирају ове захтеве у горе наведеним анализама опасности и проценама ризика.

Оперативни режими

Приликом употребе алатних машина прави се разлика између нормалног рада и специјалног рада. Статистике и истраге показују да се већина инцидената и незгода не дешавају у нормалном раду (тј. током аутоматског испуњавања дотичног задатка). Код ових типова машина и инсталација, акценат је на посебним начинима рада као што су пуштање у рад, подешавање, програмирање, пробни рад, провере, решавање проблема или одржавање. У овим режимима рада, особе су обично у опасној зони. Концепт безбедности мора да заштити особље од штетних догађаја у оваквим ситуацијама.

Нормалан рад

За аутоматске машине приликом нормалног рада важи: (1) машина испуњава задатак за који је пројектована и конструисана без икакве даље интервенције руковаоца и (2) примењена на једноставну машину за стругање, то значи да радни предмет се окреће у правилан облик и производи се струготине. Ако се радни предмет мења ручно, промена радног предмета је посебан начин рада.

Посебни начини рада

Посебни начини рада су радни процеси који омогућавају нормалан рад. Под овим насловом, на пример, спадају промене радног комада или алата, отклањање грешке у производном процесу, отклањање грешке машине, подешавање, програмирање, пробне вожње, чишћење и одржавање. У нормалном раду, аутоматски системи самостално испуњавају своје задатке. Са становишта безбедности на раду, међутим, аутоматски нормалан рад постаје критичан када оператер мора да интервенише у радним процесима. Ни под којим околностима особе које интервенишу у таквим процесима не смеју бити изложене опасностима.

особље

Приликом заштите машина алатки треба водити рачуна о особама које раде на различитим начинима рада, као ио трећим лицима. У треће стране спадају и они који се индиректно баве машином, као што су надзорници, инспектори, помоћници за транспорт материјала и демонтажних радова, посетиоци и други.

Захтеви и мере безбедности за машински прибор

Интервенције за послове у специјалним режимима рада значе да се мора користити специјални прибор како би се осигурало да се рад може безбедно обављати. Тхе први тип Додатна опрема укључује опрему и предмете који се користе за интервенисање у аутоматском процесу без потребе да оператер мора да приступи опасној зони. Овај тип прибора укључује (1) куке и клешта за струготине које су дизајниране тако да се струготине у области обраде могу уклонити или извући кроз отворе предвиђене у заштитним штитницима, и (2) уређаје за стезање радног предмета помоћу којих се материјал за производњу може се ручно убацити или уклонити из аутоматског циклуса

Различити посебни начини рада — на пример, поправци или радови на одржавању — чине неопходним да особље интервенише у систему. И у овим случајевима постоји читав низ машинских додатака дизајнираних да повећају безбедност на раду — на пример, уређаји за руковање тешким брусним точковима када се потоњи мењају на брусилицама, као и специјалне кранске привезнице за демонтажу или постављање тешких компоненти када се машине су ремонтоване. Ови уређаји су други тип машинског прибора за повећање безбедности при раду у специјалним операцијама. Системи управљања специјалним операцијама такође се могу сматрати као други тип машинског прибора. Одређене активности се могу безбедно обављати са таквим прибором—на пример, уређај се може поставити у осовине машине када су потребни покрети за довод са отвореним заштитним штитницима.

Ови специјални системи за контролу рада морају задовољити посебне безбедносне захтеве. На пример, морају да обезбеде да се само тражено кретање обавља на тражени начин и само онолико дуго колико се тражи. Систем управљања специјалним операцијама стога мора бити пројектован на такав начин да спречи било какво неисправно дејство да се претвори у опасна кретања или стања.

Опрема која повећава степен аутоматизације инсталације може се сматрати а трећи тип машинског прибора за повећање безбедности на раду. Радње које су претходно извођене ручно, машина ради аутоматски у нормалном раду, као што је опрема укључујући порталне утовариваче, који аутоматски мењају обрадке на машинама алаткама. Очување аутоматског нормалног рада ствара мало проблема јер је интервенција оператера у току догађаја непотребна и јер се могуће интервенције могу спречити сигурносним уређајима.

Захтеви и мере безбедности за аутоматизацију машина алатки

Нажалост, аутоматизација није довела до елиминисања акцидената у производним погонима. Истраживања једноставно показују помак у настанку хаварија из нормалног у специјални погон, првенствено због аутоматизације нормалног рада, тако да интервенције у току производње више нису потребне, а особље на тај начин више није изложено опасности. С друге стране, високо аутоматске машине су сложени системи које је тешко проценити када дође до кварова. Чак ни стручњаци запослени да отклоне кварове нису увек у стању да то ураде без незгода. Количина софтвера потребног за рад са све сложенијим машинама расте по обиму и сложености, што резултира да све већи број инжењера електротехнике и инжењера за пуштање у рад трпи несреће. Не постоји таква ствар као што је беспрекоран софтвер, а промене у софтверу често доводе до промена на другим местима које нису биле ни очекиване ни жељене. Да би се спречило угрожавање безбедности, не сме бити могуће опасно понашање изазвано спољним утицајем и кваровима компоненти. Овај услов се може испунити само ако је сигурносно коло пројектовано што једноставније и одвојено од осталих контрола. Елементи или подсклопови који се користе у сигурносном колу такође морају бити безбедни од квара.

Задатак пројектанта је да развије дизајн који задовољава захтеве безбедности. Пројектант не може да избегне потребу да са великом пажњом размотри неопходне радне процедуре, укључујући посебне режиме рада. Морају се урадити анализе да би се утврдило које су процедуре безбедног рада неопходне, а оперативно особље мора да се упозна са њима. У већини случајева биће неопходан систем контроле специјалних операција. Управљачки систем обично посматра или регулише кретање, док у исто време не сме бити покренут никакав други покрет (јер за овај рад није потребно никакво друго кретање, па га оператер не очекује). Контролни систем не мора нужно да извршава исте задатке у различитим режимима специјалног рада.

Захтеви и мере безбедности у нормалном и посебном режиму рада

Нормалан рад

Спецификација безбедносних циљева не би требало да омета технички напредак јер се могу изабрати прилагођена решења. Употреба ЦНЦ алатних машина поставља максималне захтеве за анализу опасности, процену ризика и концепте безбедности. У наставку се детаљније описује неколико безбедносних циљева и могућа решења.

Безбедносни циљ

  • Мора се спречити ручни или физички приступ опасним подручјима током аутоматских кретања.

 

Могућа решења

  • Спречити ручни или физички приступ опасним зонама помоћу механичких баријера.
  • Обезбедите сигурносне уређаје који реагују када им се приђе (светлосне баријере, заштитне простирке) и безбедно искључите машине током интервенција или уласка.
  • Дозволите ручни или физички приступ машинама (или њиховој близини) само када је цео систем у безбедном стању (нпр. коришћењем уређаја за закључавање са механизмима за затварање на приступним вратима).

 

Безбедносни циљ

  • Треба елиминисати могућност да било које особе буду повређене услед ослобађања енергије (летећи делови или снопови енергије).

 

Могуће решење

  • Спречите ослобађање енергије из опасне зоне—на пример, помоћу сигурносне хаубе одговарајуће димензије.

 

Специјална операција

Интерфејси између нормалног рада и специјалног рада (нпр. уређаји за закључавање врата, светлосне баријере, заштитне простирке) су неопходни да би се омогућило систему контроле безбедности да аутоматски препозна присуство особља. У наставку су описани одређени специјални режими рада (нпр. подешавање, програмирање) на алатним ЦНЦ машинама који захтевају померања која се морају проценити директно на месту рада.

Безбедносни циљеви

  • Кретање се мора одвијати само на начин да не може представљати опасност за дотична лица. Такви покрети се морају изводити само предвиђеним стилом и брзином и наставити само онолико дуго колико је наведено.
  • Треба их покушати само ако се може гарантовати да ниједан део људског тела није у зони опасности.

 

Могуће решење

  • Инсталирајте специјалне оперативне контролне системе који дозвољавају само контролне и управљиве покрете користећи контролу врхом прста преко тастера типа „потврде“. Брзина кретања се тако безбедно смањује (под условом да је енергија смањена помоћу изолационог трансформатора или сличне опреме за надзор).

 

Захтеви за системе контроле безбедности

Једна од карактеристика система сигурносне контроле мора бити да је сигурносна функција загарантована да ради кад год се појави било каква грешка како би се процеси усмерили из опасног стања у безбедно стање.

Безбедносни циљеви

  • Квар у систему сигурносне контроле не сме да изазове опасно стање.
  • Грешка у систему сигурносне контроле мора бити идентификована (одмах или у интервалима).

 

Могућа решења

  • Поставите редундантни и разноврстан распоред електромеханичких контролних система, укључујући испитна кола.
  • Увести редундантно и разнолико подешавање микропроцесорских контролних система које су развили различити тимови. Овај приступ се сматра најсавременијим, на пример, у случају сигурносних светлосних баријера.

 

Zakljucak

Очигледно је да се тренд повећања удеса у нормалним и посебним режимима рада не може зауставити без јасног и непогрешивог концепта безбедности. Ова чињеница се мора узети у обзир при изради безбедносних прописа и упутстава. Нове смернице у облику безбедносних циљева су неопходне како би се омогућила напредна решења. Овај циљ омогућава дизајнерима да изаберу оптимално решење за конкретан случај, док у исто време демонстрирају безбедносне карактеристике својих машина на прилично једноставан начин описујући решење за сваки безбедносни циљ. Ово решење се затим може упоредити са другим постојећим и прихваћеним решењима, и ако је боље или бар једнаке вредности, онда се може изабрати ново решење. На овај начин напредак није спутан уско формулисаним прописима.


Главне карактеристике Директиве о машинама ЕЕЗ

Директива Савета од 14. јуна 1989. о усклађивању закона држава чланица у вези са машинама (89/392/ЕЕЦ) примењује се на сваку појединачну државу.

  • Свака појединачна држава мора да интегрише директиву у своје законодавство.
  • Важи од 1. јануара 1993. године.
  • Захтева да се сви произвођачи придржавају најновијег стања технике.
  • Произвођач мора да изради техничку конструкцију која садржи пуне информације о свим основним аспектима безбедности и здравствене заштите.
  • Произвођач мора издати изјаву о усаглашености и ЦЕ ознаку машина.
  • Нестављање комплетне техничке документације на располагање државном надзорном центру сматра се неиспуњавањем машинских смерница. Последица може бити пан-ЕЕЦ забрана продаје.

 

Безбедносни циљеви за конструкцију и употребу ЦНЦ машина алатки

1. Стругови

1.1 Нормалан начин рада

1.1.1 Радно подручје треба заштитити тако да је немогуће доћи или закорачити у опасне зоне аутоматских покрета, било намјерно или ненамјерно.

1.1.2 Магацин алата треба да буде заштићен тако да је немогуће доћи до или закорачити у опасне зоне аутоматских покрета, било намерно или ненамерно.

1.1.3 Магацин за радни комад треба да буде заштићен тако да је немогуће доћи до или закорачити у опасне зоне аутоматских покрета, било намерно или ненамерно.

1.1.4 Уклањање струготине не сме да доведе до личних повреда услед струготина или покретних делова машине.

1.1.5 Личне повреде које настају услед посезања у погонске системе морају се спречити.

1.1.6 Мора се спречити могућност уласка у опасне зоне покретних транспортера струготине.

1.1.7 Никакве личне повреде руковаоца или трећих лица не смеју бити последица летећих предмета или њихових делова.

На пример, ово се може десити

  • због недовољног стезања
  • због недопустиве силе резања
  • због недопустиве брзине ротације
  • услед судара са алатом или деловима машине
  • због лома предмета
  • због неисправних стезних уређаја
  • због нестанка струје

 

1.1.8 Не сме доћи до личних повреда услед летећих стезних држача радног предмета.

1.1.9 Никакве личне повреде не смеју бити последица летећих чипова.

1.1.10 Никакве личне повреде не смеју бити последица летећих алата или њихових делова.

На пример, ово се може десити

  • због материјалних недостатака
  • због недопустиве силе резања
  • услед судара са радним предметом или машинским делом
  • због неадекватног стезања или затезања

 

1.2 Посебни начини рада

1.2.1 Замена радног комада.

1.2.1.1 Стезање радног предмета мора бити изведено на такав начин да се ниједан део тела не може заглавити између затварача за стезање и радног предмета или између врха чауре и радног комада.

1.2.1.2 Покретање погона (вретена, секире, чахуре, револверске главе или транспортери струготине) као последица неисправне команде или неважеће команде мора бити спречено.

1.2.1.3 Мора бити могуће манипулисати радним предметом ручно или помоћу алата без опасности.

1.2.2 Замена алата у држачу алата или глави куполе алата.

1.2.2.1 Опасност која проистиче из неисправног понашања система или због уноса неважеће команде мора бити спречена.

1.2.3 Замена алата у магацину алата.

1.2.3.1 Покрети у магацину алата који су резултат неисправне или неважеће команде морају се спречити током промене алата.

1.2.3.2 Не сме бити могуће посегнути у друге покретне делове машине са станице за утовар алата.

1.2.3.3 Не сме бити могуће посегнути у опасне зоне при даљем кретању магацина алата или током претраге. Ако се одвијају са уклоњеним штитницима за нормалан режим рада, ови покрети могу бити само предвиђене врсте и само у наређеном периоду и само када се може обезбедити да ниједан део тела није у овим опасним зонама. .

1.2.4 Провера мерења.

1.2.4.1 Посезање у радни простор мора бити могуће тек након што су сви покрети заустављени.

1.2.4.2 Покретање погона као резултат неисправне команде или неважећег уноса команде мора бити спречено.

1.2.5 Подешавање.

1.2.5.1 Ако се покрети изводе током постављања са уклоњеним штитницима за нормалан начин рада, тада се руковалац мора заштитити другим средствима.

1.2.5.2 Не смеју бити покренути никакви опасни покрети или промене кретања као резултат неисправне команде или неисправног уноса команде.

1.2.6 Програмирање.

1.2.6.1 Током програмирања не смеју се покретати покрети који угрожавају особу у радном простору.

1.2.7 Грешка у производњи.

1.2.7.1 Покретање погона као резултат неисправне команде на неважећој улазној заданој вредности команде мора бити спречено.

1.2.7.2 Померањем или уклањањем радног комада или отпада не смеју да настану никакви опасни покрети или ситуације.

1.2.7.3 Када се померања морају одвијати са уклоњеним штитницима за нормалан начин рада, ови покрети могу бити само оне врсте која је одређена и извршена само у наређеном периоду и само када се може обезбедити да ниједан део тело се налази у овим опасним зонама.

1.2.8 Решавање проблема.

1.2.8.1 Мора се спречити посезање у опасне зоне аутоматских кретања.

1.2.8.2 Покретање погона као резултат неисправне команде или неважећег уноса команде мора бити спречено.

1.2.8.3 Мора се спречити померање машине приликом манипулације неисправним делом.

1.2.8.4 Морају се спречити личне повреде које настану услед одвајања или пада делова машине.

1.2.8.5 Ако се током отклањања кварова морају одвијати померања са уклоњеним штитницима за нормалан начин рада, ови покрети могу бити само оне врсте која је одређена и извршена само у наређеном периоду и само када се може обезбедити да ниједан део тела није у овим опасним зонама.

1.2.9 Неисправност и поправка машине.

1.2.9.1 Машина мора бити спречена да се покрене.

1.2.9.2 Руковање различитим деловима машине мора бити могуће било ручно или помоћу алата без икакве опасности.

1.2.9.3 Не сме бити могуће додирнути делове машине под напоном.

1.2.9.4 Личне повреде не смеју бити последица издавања течних или гасовитих медија.

 

2. Машине за глодање

2.1 Нормалан начин рада

2.1.1 Радно подручје треба да буде заштићено тако да је немогуће доћи или закорачити у опасне зоне аутоматских покрета, било намерно или ненамерно.

2.1.2 Уклањање струготине не сме да доведе до личних повреда услед струготина или покретних делова машине.

2.1.3 Личне повреде које настају услед посезања у погонске системе морају се спречити.

Никакве личне повреде руковаоца или трећих лица не смеју да настану због летећих радних комада или њихових делова.

На пример, ово се може десити

  • због недовољног стезања
  • због недопустиве силе резања
  • услед судара са алатом или деловима машине
  • због лома предмета
  • због неисправних стезних уређаја
  • због нестанка струје

 

2.1.4 Не сме доћи до личних повреда услед летећих стезних држача радног комада.

2.1.5 Никакве личне повреде не смеју бити последица летећих чипова.

2.1.6 Никакве личне повреде не смеју бити последица летећих алата или њихових делова.

На пример, ово се може десити

  • због материјалних недостатака
  • због недопустиве брзине ротације
  • због недопустиве силе резања
  • услед судара са радним предметом или делом машине
  • због неадекватног стезања или затезања
  • због нестанка струје

 

Посебни начини рада

2.2.1 Замена радног комада.

2.2.1.1 Када се користе стезни елементи на електрични погон, не сме бити могуће да се делови тела заглаве између делова за затварање стезног уређаја и радног предмета.

2.2.1.2 Покретање погона (вретено, осовина) као резултат неисправне команде или неисправног уноса команде мора бити спречено.

2.2.1.3 Руковање радним предметом мора бити могуће ручно или помоћу алата без икакве опасности.

2.2.2 Промена алата.

2.2.2.1 Покретање погона као резултат неисправне команде или неважећег уноса команде мора бити спречено.

2.2.2.2 Не сме бити могуће да се прсти заглаве приликом стављања алата.

2.2.3 Провера мерења.

2.2.3.1 Посезање у радни простор мора бити могуће тек након што су сви покрети заустављени.

2.2.3.2 Покретање погона као резултат неисправне команде или неважећег уноса команде мора бити спречено.

2.2.4 Подешавање.

2.2.4.1 Ако се покрети изводе током постављања са уклоњеним штитницима за нормалан начин рада, оператер мора бити заштићен другим средствима.

2.2.4.2 Не смеју бити покренути никакви опасни покрети или промене кретања као резултат неисправне команде или неисправног уноса команде.

2.2.5 Програмирање.

2.2.5.1 Током програмирања не смеју се покретати покрети који угрожавају особу у радном простору.

2.2.6 Грешка у производњи.

2.2.6.1 Покретање погона као резултат неисправне команде или неважећег уноса команде мора бити спречено.

2.2.6.2 Померањем или уклањањем радног предмета или отпада не смеју да настану никакви опасни покрети или ситуације.

2.2.6.3 Када се померања морају одвијати са уклоњеним штитницима за нормалан начин рада, ови покрети могу бити само оне врсте која је одређена и извршена само у наређеном периоду и само када се може обезбедити да ниједан део тело се налази у овим опасним зонама.

2.2.7 Решавање проблема.

2.2.7.1 Мора се спречити посезање у опасне зоне аутоматских кретања.

2.2.7.2 Покретање погона као резултат неисправне команде или неважећег уноса команде мора бити спречено.

2.2.7.3 Свако померање машине приликом манипулације неисправним делом мора бити спречено.

2.2.7.4 Морају се спречити личне повреде које настану услед одвајања или пада делова машине.

2.2.7.5 Ако се током отклањања кварова морају одвијати померања са уклоњеним штитницима за нормалан начин рада, ови покрети могу бити само оне врсте која је одређена и извршена само у наређеном периоду и само када се може обезбедити да ниједан део тела није у овим опасним зонама.

2.2.8 Неисправност и поправка машине.

2.2.8.1 Покретање машине мора бити спречено.

2.2.8.2 Руковање различитим деловима машине мора бити могуће ручно или помоћу алата без икакве опасности.

2.2.8.3 Не сме бити могуће додирнути делове машине под напоном.

2.2.8.4 Личне повреде не смеју бити последица издавања течних или гасовитих медија.

 

3. Обрадни центри

3.1 Нормалан начин рада

3.1.1 Радно подручје мора бити заштићено тако да је немогуће доћи или закорачити у опасне зоне аутоматских покрета, било намјерно или ненамјерно.

3.1.2 Складиште алата мора бити заштићено тако да је немогуће досегнути или закорачити у опасне зоне аутоматских кретања.

3.1.3 Магацин за радни комад мора бити заштићен тако да је немогуће досегнути или закорачити у опасне зоне аутоматских покрета.

3.1.4 Уклањање струготине не сме да доведе до личних повреда услед струготина или покретних делова машине.

3.1.5 Личне повреде које настају услед посезања у погонске системе морају се спречити.

3.1.6 Мора се спречити могућност уласка у опасне зоне покретних транспортера струготине (пужних транспортера итд.).

3.1.7 Никакве личне повреде руковаоца или трећих лица не смеју бити последица летећих предмета или њихових делова.

На пример, ово се може десити

  • због недовољног стезања
  • због недопустиве силе резања
  • услед судара са алатом или деловима машине
  • због лома предмета
  • због неисправних стезних уређаја
  • због промене на погрешан радни предмет
  • због нестанка струје

 

3.1.8 Не сме доћи до личних повреда услед летећих стезних држача радног комада.

3.1.9 Никакве личне повреде не смеју бити последица летећих чипова.

3.1.10 Никакве личне повреде не смеју бити последица летећих алата или њихових делова.

На пример, ово се може десити

  • због материјалних недостатака
  • због недопустиве брзине ротације
  • због недопустиве силе резања
  • услед судара са радним предметом или делом машине
  • због неадекватног стезања или затезања
  • услед излетања алата из мењача алата
  • због избора погрешног алата
  • због нестанка струје

 

3.2 Посебни начини рада

3.2.1 Замена радног комада.

3.2.1.1 Када се користе стезни елементи на електрични погон, не сме бити могуће да се делови тела заглаве између делова за затварање стезног уређаја и радног предмета.

3.2.1.2 Покретање погона као резултат неисправне команде или неважећег уноса команде мора бити спречено.

3.2.1.3 Мора бити могуће манипулисати радним предметом ручно или помоћу алата без икакве опасности.

3.2.1.4 Тамо где се радни комади мењају у станици за стезање, не сме бити могуће са ове локације доћи или закорачити у аутоматске секвенце кретања машине или магацина обрадака. Контрола не сме покретати никакве покрете док је особа присутна у зони стезања. Аутоматско убацивање стегнутог радног предмета у машину или магацину за радни комад се може десити само када је стезна станица такође заштићена заштитним системом који одговара оном за нормалан начин рада.

3.2.2 Замена алата у вретену.

3.2.2.1 Покретање погона као резултат неисправне команде или неважећег уноса команде мора бити спречено.

3.2.2.2 Не сме бити могуће да се прсти заглаве приликом стављања алата.

3.2.3 Замена алата у магацину алата.

3.2.3.1 Покрети у магацину алата који су резултат неисправних команди или неисправног уноса команде морају се спречити током промене алата.

3.2.3.2 Не сме бити могуће посегнути у друге покретне делове машине са станице за утовар алата.

3.2.3.3 Не сме бити могуће посегнути у опасне зоне при даљем кретању магацина алата или током претраге. Ако се одвијају са уклоњеним штитницима за нормалан начин рада, ови покрети могу бити само оне врсте која је одређена и извођена само у наређеном временском периоду и само када се може осигурати да ниједан део тела није у овим опасним зонама. .

3.2.4 Провера мерења.

3.2.4.1 Посезање у радни простор мора бити могуће тек након што су сви покрети заустављени.

3.2.4.2 Покретање погона као резултат неисправне команде или неважећег уноса команде мора бити спречено.

3.2.5 Подешавање.

3.2.5.1 Ако се покрети изводе током постављања са уклоњеним штитницима за нормалан начин рада, тада се руковалац мора заштитити другим средствима.

3.2.5.2 Не смеју бити покренути никакви опасни покрети или промене кретања као резултат неисправне команде или неисправног уноса команде.

3.2.6 Програмирање.

3.2.6.1 Током програмирања не смеју се покретати покрети који угрожавају особу у радном простору.

3.2.7 Грешка у производњи.

3.2.7.1 Покретање погона као резултат неисправне команде или неважећег уноса команде мора бити спречено.

3.2.7.2 Померањем или уклањањем радног предмета или отпада не смеју да настану никакви опасни покрети или ситуације.

3.2.7.3 Када се померања морају одвијати са уклоњеним штитницима за нормалан начин рада, ови покрети могу бити само оне врсте која је одређена и извршена само у наређеном периоду и само када се може обезбедити да ниједан део тело се налази у овим опасним зонама.

3.2.8 Решавање проблема.

3.2.8.1 Мора се спречити посезање у опасне зоне аутоматских кретања.

3.2.8.2 Покретање погона као резултат неисправне команде или неважећег уноса команде мора бити спречено.

3.2.8.3 Свако померање машине приликом манипулације неисправним делом мора бити спречено.

3.2.8.4 Морају се спречити личне повреде које настану услед одвајања или пада делова машине.

3.2.8.5 Ако се током отклањања кварова морају одвијати померања са уклоњеним штитницима за нормалан начин рада, ови покрети могу бити само оне врсте која је одређена и извршена само у наређеном периоду и само када се може обезбедити да ниједан део тела није у овим опасним зонама.

3.2.9 Неисправност и поправка машине.

3.2.9.1 Покретање машине мора бити спречено.

3.2.9.2 Руковање различитим деловима машине мора бити могуће ручно или помоћу алата без икакве опасности.

3.2.9.3 Не сме бити могуће додирнути делове машине под напоном.

3.2.9.4 Личне повреде не смеју бити последица издавања течних или гасовитих медија.

 

4. Машине за млевење

4.1 Нормалан начин рада

4.1.1 Радно подручје треба да буде заштићено тако да је немогуће доћи или закорачити у опасне зоне аутоматских покрета, било намерно или ненамерно.

4.1.2 Личне повреде које настају услед посезања у погонске системе морају се спречити.

4.1.3 Никакве личне повреде руковаоца или трећих лица не смеју бити последица летећих предмета или њихових делова.

На пример, ово се може десити

  • због недовољног стезања
  • због недопустиве силе резања
  • због недопустиве брзине ротације
  • услед судара са алатом или деловима машине
  • због лома предмета
  • због неисправних стезних уређаја
  • због нестанка струје

 

4.1.4 Не сме доћи до личних повреда услед летећих стезних држача радног комада.

4.1.5 Варничење не сме да изазове личне повреде или пожар.

4.1.6 Не сме доћи до повреда услед летећих делова брусних плоча.

На пример, ово се може десити

  • због недопустиве брзине ротације
  • због недопустиве силе резања
  • због материјалних недостатака
  • услед судара са радним предметом или делом машине
  • због неадекватног стезања (прирубнице)
  • због коришћења неправилног брусног точка

 

Посебни начини рада

4.2.1 Замена радног комада.

4.2.1.1 Када се користе стезни елементи на електрични погон, не сме бити могуће да се делови тела заглаве између делова за затварање стезног уређаја и радног предмета.

4.2.1.2 Покретање погона за довод као резултат неисправне команде или неважећег уноса команде мора бити спречено.

4.2.1.3 Личне повреде изазване ротирајућим брусним точком морају се спречити приликом манипулације радним предметом.

4.2.1.4 Личне повреде настале услед пуцања брусног кола не смеју бити могуће.

4.2.1.5 Руковање радним предметом мора бити могуће ручно или помоћу алата без икакве опасности.

4.2.2 Замена алата (промена брусног кола)

4.2.2.1 Покретање погона за довод као резултат неисправне команде или неисправног уноса команде мора бити спречено.

4.2.2.2 Личне повреде изазване ротирајућим брусним точком не смеју бити могуће током поступака мерења.

4.2.2.3 Личне повреде настале услед пуцања брусног кола не смеју бити могуће.

4.2.3 Провера мерења.

4.2.3.1 Покретање погона за довод као резултат неисправне команде или неважећег уноса команде мора бити спречено.

4.2.3.2 Личне повреде изазване ротирајућим брусним точком не смеју бити могуће током поступака мерења.

4.2.3.3 Личне повреде настале услед пуцања брусног кола не смеју бити могуће.

4.2.4. Подесити.

4.2.4.1 Ако се покрети изводе током постављања са уклоњеним штитницима за нормалан начин рада, тада се руковалац мора заштитити другим средствима.

4.2.4.2 Не смеју бити покренути никакви опасни покрети или промене кретања као резултат неисправне команде или неисправног уноса команде.

4.2.5 Програмирање.

4.2.5.1 Током програмирања не смеју се покретати покрети који угрожавају особу у радном простору.

4.2.6 Грешка у производњи.

4.2.6.1 Покретање погона за довод као резултат неисправне команде или неважећег уноса команде мора бити спречено.

4.2.6.2 Померањем или уклањањем радног предмета или отпада не смеју да настану никакви опасни покрети или ситуације.

4.2.6.3 Када се померања морају одвијати са уклоњеним штитницима за нормалан начин рада, ови покрети могу бити само оне врсте која је одређена и извршена само у наређеном периоду и само када се може обезбедити да ниједан део тело се налази у овим опасним зонама.

4.2.6.4 Личне повреде узроковане ротирајућим брусним точком морају се спречити.

4.2.6.5 Личне повреде настале услед пуцања брусног кола не смеју бити могуће.

4.2.7 Решавање проблема.

4.2.7.1 Мора се спречити посезање у опасне зоне аутоматских кретања.

4.2.7.2 Покретање погона као резултат неисправне команде или неважећег уноса команде мора бити спречено.

4.2.7.3 Свако померање машине приликом манипулације неисправним делом мора бити спречено.

4.2.7.4 Морају се спречити личне повреде које настану услед одвајања или пада делова машине.

4.2.7.5 Личне повреде проузроковане контактом руковаоца или пуцањем ротирајућег брусног кола морају се спречити.

4.2.7.6 Ако се током отклањања кварова морају одвијати померања са уклоњеним штитницима за нормалан начин рада, ови покрети могу бити само оне врсте која је одређена и извршена само у наређеном периоду и само када се може обезбедити да ниједан део тела није у овим опасним зонама.

4.2.8 Неисправност и поправка машине.

4.2.8.1 Покретање машине мора бити спречено.

4.2.8.2 Руковање различитим деловима машине мора бити могуће ручно или помоћу алата без икакве опасности.

4.2.8.3 Не сме бити могуће додирнути делове машине под напоном.

4.2.8.4 Личне повреде не смеју бити последица издавања течних или гасовитих медија.

 

Назад

Читати 17847 пута Последња измена у понедељак, 27. јуна 2011. у 13:16

" ОДРИЦАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ: МОР не преузима одговорност за садржај представљен на овом веб порталу који је представљен на било ком другом језику осим енглеског, који је језик који се користи за почетну производњу и рецензију оригиналног садржаја. Одређене статистике нису ажуриране од продукција 4. издања Енциклопедије (1998).“

Садржај

Референце за сигурносне апликације

Артеау, Ј, А Лан и ЈФ Цорвеил. 1994. Употреба хоризонталних линија за спасавање у монтажи челичних конструкција. Зборник радова Међународног симпозијума о заштити од пада, Сан Дијего, Калифорнија (27–28. октобар 1994). Торонто: Међународно друштво за заштиту од пада.

Бацкстром, Т. 1996. Ризик од незгода и заштита сигурности у аутоматизованој производњи. Докторска теза. Арбете оцх Халса 1996:7. Солна: Национални институт за радни век.

Бацкстром, Т анд Л Хармс-Рингдахл. 1984. Статистичка студија система управљања и незгода на раду. Ј Оццуп Ацц. 6:201–210.

Бацкстром, Т и М Доос. 1994. Технички недостаци иза незгода у аутоматизованој производњи. Ин Адванцес ин Агиле Мануфацтуринг, уредили ПТ Кидд и В Карвовски. Амстердам: ИОС Пресс.

—. 1995. Поређење несрећа на раду у индустријама са напредном производном технологијом. Инт Ј Хум Фацторс Мануфац. 5(3). 267–282.

—. У штампи. Техничка генеза кварова машина који доводе до несрећа на раду. Инт Ј Инд Ергономија.

—. Прихваћено за објављивање. Апсолутна и релативна учесталост удеса аутоматизације на различитим врстама опреме и за различите групе занимања. Ј Саф Рес.

Баинбридге, Л. 1983. Ироније аутоматизације. Аутоматица 19:775–779.

Белл, Р анд Д Реинерт. 1992. Концепти ризика и интегритета система за контролне системе везане за безбедност. Саф Сци. 15:283–308.

Боуцхард, П. 1991. Ецхафаудагес. Водич серије 4. Монтреал: ЦССТ.

Бироа за националне послове. 1975. Стандарди безбедности и здравља на раду. Заштитне структуре при превртању за опрему за руковање материјалом и тракторе, секције 1926, 1928. Васхингтон, ДЦ: Биро за националне послове.

Цорбетт, ЈМ. 1988. Ергономија у развоју АМТ-а усмереног на човека. Примењена ергономија 19:35–39.

Цулвер, Ц и Ц Цоннолли. 1994. Спречити кобне падове у грађевинарству. Саф Хеалтх септембар 1994:72–75.

Деутсцхе Индустрие Нормен (ДИН). 1990. Грундсатзе фур Рецхнер ин Системен мит Сицхерхеитсауффгабен. ДИН В ВДЕ 0801. Берлин: Беутх Верлаг.

—. 1994. Грундсатзе фур Рецхнер ин Системен мит Сицхерхеитсауффгабен Андерунг А 1. ДИН В ВДЕ 0801/А1. Берлин: Беутх Верлаг.

—. 1995а. Сицхерхеит вон Масцхинен—Друцкемпфиндлицхе Сцхутзеинрицхтунген [Безбедност машина—Заштитна опрема осетљива на притисак]. ДИН прЕН 1760. Берлин: Беутх Верлаг.

—. 1995б. Рангиер-Варнеинрицхтунген—Анфордерунген унд Пруфунг [Комерцијална возила—откривање препрека током вожње уназад—захтјеви и тестови]. ДИН-норма 75031. фебруар 1995. године.

Доос, М и Т Бацкстром. 1993. Опис незгода у аутоматизованом руковању материјалима. У Ергономији руковања материјалима и обради информација на послу, приредили ВС Маррас, В Карвовски, ЈЛ Смитх и Л Пацхолски. Варшава: Тејлор и Френсис.

—. 1994. Поремећаји у производњи као ризик од удеса. Ин Адванцес ин Агиле Мануфацтуринг, уредили ПТ Кидд и В Карвовски. Амстердам: ИОС Пресс.

Европска економска заједница (ЕЕЦ). 1974, 1977, 1979, 1982, 1987. Директиве Савета о конструкцијама за заштиту од превртања пољопривредних и шумарских трактора на точковима. Брисел: ЕЕЗ.

—. 1991. Директива Савета о приближавању закона држава чланица у вези са машинама. (91/368/ЕЕЦ) Луксембург: ЕЕЗ.

Етхертон, ЈР и МЛ Миерс. 1990. Истраживање безбедности машина у НИОСХ-у и будући правци. Инт Ј Инд Ерг 6:163–174.

Фреунд, Е, Ф Диеркс и Ј Роßманн. 1993. Унтерсцхунген зум Арбеитссцхутз беи Мобилен Рототерн унд Мехрроботерсистемен [Тестови безбедности на раду мобилних робота и вишеструких роботских система]. Дортмунд: Сцхрифтенреихе дер Бундесансталт фур Арбеитссцхутз.

Гобле, В. 1992. Евалуатинг Цонтрол Систем Релиабилити. Њујорк: Друштво за инструменте Америке.

Гоодстеин, ЛП, ХБ Андерсон и СЕ Олсен (ур.). 1988. Задаци, грешке и ментални модели. Лондон: Тејлор и Френсис.

Грифе, ЦИ. 1988. Узроци и превенција падања. У Међународном симпозијуму о заштити од пада. Орландо: Међународно друштво за заштиту од пада.

Извршни директор за здравље и безбедност. 1989. Статистика здравља и безбедности 1986–87. Запослити Газ 97(2).

Хеинрицх, ХВ, Д Петерсон и Н Роос. 1980. Превенција индустријских несрећа. 5тх едн. Њујорк: МцГрав-Хилл.

Холлнагел, Е, анд Д Воодс. 1983. Инжењеринг когнитивних система: Ново вино у новим боцама. Инт Ј Ман Мацхине Студ 18:583–600.

Холсцхер, Х и Ј Радер. 1984. Микроцомпутер ин дер Сицхерхеитстецхник. Рхеинланд: Верлаг ТгВ-Реинланд.

Хорте, С-А и П Линдберг. 1989. Диффусион анд Имплементатион оф Адванцед Мануфацтуринг Тецхнологиес ин Сведен. Радни папир бр. 198:16. Институт за иновације и технологију.

Међународна електротехничка комисија (ИЕЦ). 1992. 122 Нацрт стандарда: Софтвер за рачунаре у примени система везаних за индустријску безбедност. ИЕЦ 65 (Сек). Женева: ИЕЦ.

—. 1993. 123 Нацрт стандарда: Функционална безбедност електричних/електронских/програмабилних електронских система; Генерички аспекти. Део 1, Општи захтеви Женева: ИЕЦ.

Међународна организација рада (МОР). 1965. Безбедност и здравље у пољопривредном раду. Женева: МОР.

—. 1969. Безбедност и здравље у раду у шумарству. Женева: МОР.

—. 1976. Безбедна конструкција и рад трактора. Кодекс МОР-а. Женева: МОР.

Међународна организација за стандардизацију (ИСО). 1981. Пољопривредни и шумарски трактори на точковима. Заштитне конструкције. Метода статичког испитивања и услови прихватања. ИСО 5700. Женева: ИСО.

—. 1990. Стандарди за управљање квалитетом и осигурање квалитета: Смернице за примену ИСО 9001 на развој, набавку и одржавање софтвера. ИСО 9000-3. Женева: ИСО.

—. 1991. Системи индустријске аутоматизације — Безбедност интегрисаних производних система — Основни захтеви (ЦД 11161). ТЦ 184/ВГ 4. Женева: ИСО.

—. 1994. Комерцијална возила—уређај за откривање препрека током вожње уназад—захтеви и тестови. Технички извештај ТР 12155. Женева: ИСО.

Јохнсон, Б. 1989. Дизајн и анализа дигиталних система отпорних на грешке. Њујорк: Аддисон Веслеи.

Кидд, П. 1994. Аутоматизована производња заснована на вештинама. У Организацији и менаџменту напредних производних система, уредили В Карвовски и Г Салвенди. Њујорк: Вилеи.

Кновлтон, РЕ. 1986. Ан Интродуцтион то Хазард анд Операбилити Студиес: Тхе Гуиде Ворд Аппроацх. Ванкувер, БЦ: Хеметика.

Куиванен, Р. 1990. Утицај поремећаја на безбедност у флексибилним производним системима. У Ергономији хибридних аутоматизованих система ИИ, приредили В Карвовски и М Рахими. Амстердам: Елсевиер.

Лаесер, РП, ВИ МцЛаугхлин и ДМ Волфф. 1987. Фернстеурерунг унд Фехлерконтролле вон Воиагер 2. Спектрум дер Виссенсхафт (1):С. 60–70.

Лан, А, Ј Артеау и ЈФ Цорбеил. 1994. Заштита од падова са надземних билборда. Међународни симпозијум о заштити од пада, Сан Дијего, Калифорнија, 27–28. октобар 1994. Процеедингс Интернатионал Социети фор Фалл Протецтион.

Лангер, ХЈ и В Курфурст. 1985. Еинсатз вон Сенсорен зур Абсицхерунг дес Руцкраумес вон Гроßфахрзеуген [Коришћење сензора за обезбеђење подручја иза великих возила]. ФБ 605. Дортмунд: Сцхрифтенреихе дер бундесансталт фур Арбеитссцхутз.

Левенсон, НГ. 1986. Безбедност софтвера: зашто, шта и како. АЦМ Цомпутер Сурвеис (2): С. 129–163.

МцМанус, ТН. Нд ограничени простори. Рукопис.

Мицросониц ГмбХ. 1996. Комуникација компаније. Дортмунд, Немачка: Мицросониц.

Местер, У, Т Хервиг, Г Донгес, Б Бродбек, ХД Бредов, М Беренс и У Аренс. 1980. Гефахренсцхутз дурцх пассиве Инфрарот-Сенсорен (ИИ) [Заштита од опасности инфрацрвеним сензорима]. ФБ 243. Дортмунд: Сцхрифтенреихе дер бундесансталт фур Арбеитссцхутз.

Мохан, Д и Р Пател. 1992. Пројектовање безбедније пољопривредне опреме: Примена ергономије и епидемиологије. Инт Ј Инд Ерг 10:301–310.

Национално удружење за заштиту од пожара (НФПА). 1993. НФПА 306: Контрола опасности од гаса на пловилима. Куинци, МА: НФПА.

Национални институт за безбедност и здравље на раду (НИОСХ). 1994. Смрт радника у затвореним просторима. Синсинати, Охајо, САД: ДХХС/ПХС/ЦДЦП/НИОСХ Пуб. бр. 94-103. НИОСХ.

Неуманн, ПГ. 1987. Н најбољих (или најгорих) случајева ризика везаних за рачунар. ИЕЕЕ Т Сист Ман Циб. Њујорк: С.11–13.

—. 1994. Илустративни ризици за јавност у коришћењу рачунарских система и сродних технологија. Софтваре Енгин Нотес СИГСОФТ 19, бр. 1:16–29.

Управа за безбедност и здравље на раду (ОСХА). 1988. Одабрани смртни случајеви на раду у вези са заваривањем и сечењем који се налазе у извештајима ОСХА Фаталити/Цатастропхе Инвестигатионс. Вашингтон, ДЦ: ОСХА.

Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД). 1987. Стандардни кодови за службено испитивање пољопривредних трактора. Париз: ОЕЦД.

Органисме профессионел де превентион ду батимент ет дес траваук публицс (ОППБТП). 1984. Лес екуипементс индивидуелс де протецтион цонтре лес цхутес де хаутеур. Боулогне-Биланцоурт, Француска: ОППБТП.

Расмуссен, Ј. 1983. Вештине, правила и знања: Агенда, знаци и симболи, и друге разлике у моделима људских перформанси. ИЕЕЕ Трансакције о системима, човеку и кибернетици. СМЦ13(3): 257–266.

Реасон, Ј. 1990. Хуман Еррор. Нев Иорк: Цамбридге Университи Пресс.

Реесе, ЦД и ГР Миллс. 1986. Епидемиологија трауме смртних случајева у затвореном простору и њена примена на интервенцију/превенцију сада. У Променљива природа рада и радне снаге. Синсинати, ОХ: НИОСХ.

Реинерт, Д и Г Реусс. 1991. Сицхерхеитстецхнисцхе Беуртеилунг унд Пруфунг микропрозессоргестеуертер
Сицхерхеитсеинрицхтунген. У БИА-Хандбуцх. Сицхерхеитстецхнисцхес Информатионс-унд Арбеитсблатт 310222. Биелефелд: Ерицх Сцхмидт Верлаг.

Друштво аутомобилских инжењера (САЕ). 1974. Заштита оператера индустријске опреме. САЕ стандард ј1042. Ворендејл, САД: САЕ.

—. 1975. Критеријуми перформанси за заштиту од превртања. САЕ препоручена пракса. САЕ стандард ј1040а. Ворендејл, САД: САЕ.

Сцхреибер, П. 1990. Ентвицклунгсстанд беи Руцкраумварнеинрицхтунген [Стање развоја уређаја за упозорење позади]. Тецхнисцхе Убервацхунг, Нр. 4, април, С. 161.

Сцхреибер, П и К Кухн. 1995. Информатионстецхнологие ин дер Фертигунгстецхник [Информациона технологија у производној техници, серија Савезног завода за безбедност и здравље на раду]. ФБ 717. Дортмунд: Сцхрифтенреихе дер бундесансталт фур Арбеитссцхутз.

Схеридан, Т. 1987. Надзорна контрола. У Хандбоок оф Хуман Фацторс, уредник Г. Салвенди. Њујорк: Вилеи.

Спрингфелдт, Б. 1993. Ефекти правила и мера заштите на раду са посебним освртом на повреде. Предности аутоматских решења. Стокхолм: Краљевски институт за технологију, Одељење за науку о раду.

Сугимото, Н. 1987. Предмети и проблеми технологије безбедности робота. У Безбедност и здравље на раду у аутоматизацији и роботици, уредник К Ното. Лондон: Тејлор и Френсис. 175.

Суловски, АЦ (ур.). 1991. Основи заштите од пада. Торонто, Канада: Међународно друштво за заштиту од пада.

Вехнер, Т. 1992. Сицхерхеит алс Фехлерфреундлицхкеит. Опладен: Вестдеутсцхер Верлаг.

Зимолонг, Б, и Л Дуда. 1992. Стратегије смањења људске грешке у напредним производним системима. У интеракцији човека и робота, коју су уредили М Рахими и В Карвовски. Лондон: Тејлор и Френсис.