Уторак, август КСНУМКС КСНУМКС КСНУМКС: КСНУМКС

Општи профил

Оцените овај артикал
(КСНУМКС гласова)

Скочи на Признања or Напомене уз табеле

Водич за хемикалије је дизајниран да буде брзи референтни водич за приближно 2,000 хемикалија које су од комерцијалног интереса. Хемикалије су подељене у хемијске "породице" на основу њихових хемијских формула. Ова подела је донекле произвољна јер се многе хемикалије могу класификовати у више од једне породице.

Читаоцу који тражи одређену хемикалију саветује се да консултује индекс хемијских супстанци у овој књизи како би утврдио да ли је хемикалија покривена и где се налази. Индекс хемијских супстанци ће такође пружити референце на друга поглавља у Енциклопедија у којој се такође може наћи дискусија о хемикалији. Читалац се упућује на поглавља Метали: Хемијска својства и токсичност Минерали и пољопривредне хемикалије за систематску дискусију о тим елементима и једињењима и за поглавље, Коришћење, складиштење и транспорт хемикалија за информације о безбедном руковању, употреби, складиштењу и транспорту хемикалија.

Свака група хемикалија има кратку дискусију релевантних токсиколошких, епидемиолошких или хемијских безбедносних информација и четири врсте табела које сумирају хемијске, физичке, безбедносне и токсиколошке податке у доследном формату.

Због ограничења страница, референце за примарну литературу за припрему текстуалних материјала нису дате овде. Читалац ће моћи да лоцира већину примарних извора података позивајући се на Базу података о опасним супстанцама (ХСДБ), коју производи Национална медицинска библиотека САД. Поред 3. издања овог Енциклопедија и општу научну литературу, ХСЕ Рецензије које је објавило УК Хеалтх анд Сафети Екецутиве послужиле су као извор информација. Ресурси: Информације и БЗР поглавље у овоме Енциклопедија а горе поменута поглавља пружају друге опште референце.

Подаци о индустријској употреби хемикалија су прилагођени из 3. издања Енциклопедија и ХСДБ. (За дискусије о специфичним хемијским индустријама, погледајте поглавља Хемијска обрада, Нафта и природни гас, Фармацеутска индустрија Гумарска индустрија.)

Признања

Ово поглавље је збирка материјала, неки из чланака у 3. издању Енциклопедије здравља и безбедности на раду, који су ажурирани и доследно постављени у табеларни облик.

Сарадници 4. издања су:

Јанет Л. Цоллинс Пиа Маркканен

Линда С. Форст Дебра Осински

Давид Л. Хинкамп Бетх Донован Рех

Ниелс Коехнцке Јеанне Магер Стеллман

Кари Курпа Стевен Д. Стеллман

Дијаграми хемијске структуре који су дати у табелама за хемијску идентификацију креирани су коришћењем ЦС ЦхемДрав Про и добијени са ЦхемФиндер веб сервера, љубазношћу ЦамбридгеСофт Цорпоратион (ввв.цамсофт.цом).

Сарадници 3. издања су:

МВ Алдирева М. Лоб

З. Алексиева Л. Магос

ДД Александров КЕ Малтен

Г. Армелли ММ Мансон

З. Бардодеј П. Ману

Е. Барталини ЈВ Мархолд

Ф. Бертолеро Д. Матхесон

ГВ Боилен, Јр. ТВ Михајлова

ВЕ Броугхтон А. Мунн

Е. Бровнинг С. Номура

ГТ Брајан К. Норпот

ДД Брисон ЕВ Олмстеад

С. Цаццури Л. Пармеггиани

Б. Цалесницк ЈД Патерсон

Н. Цастеллино ФЛ М Паттисон

П. Цатилина М. Пхилберт

А. Цавигнеаук Ј. Пиотровски

ВБ Деицхманн Ј. Рантанен

Д. ДеРуггиеро ДВ Реед

П. Дервиллее Г. Реггиани

Е. Дервиллее ЦФ Реинхардт

Ј. Доигнон ВЕ Росе

ХБ Елкинс Х. Россманн

М. Еврард ВК Рове

Д. Фасетт НИ Садковскаја

АТ Фенлон ТС Сцотт

ЛД Фернандез-Цонради Г. Смаггхе

И. Флеиг ГЦ Смитх

В. Фоа Ј. Солненберг

А Форни МЈ Стасик

Е. Фоурниер РД Стеварт

ИД Гадаскина ВГ Стоцкер

Е. Гаффури ФВ Сандерман, Јр.

ЈЦ Гаге ОН Сировадко

ПЈ Гехринг Ј. Теисингер

ХВ Герарде АМ Тхиесс

ВГ Гооде АА Тхомас

АР Грегори ТР Торкелсон

П. Хаденгуе Т. Тоиама

ХИ Харди ДЦ Траинор

Х. Хеиманн ЈФ Треон

ЕВ Хенсон Р. Трухаут

А. Ианнаццоне ЕЦ Виглиани

М. Икеда ПЛ Виола

М. Инцлан Цуеста НИ Волкова

Т. Иноуе М. Вассерманн

НГ Иванов Д. Вассерманн

ВХ Јонес НК Веавер

Ф. Калојанова-Симеонова Д. Зима

БД Карпов ЦМ Воодбури

К. Кноблоцх РЦ Воодцоцк

Х. Кондо С. Иамагуцхи

ЕЈ Ларгент ЈА Запп, Јр.

Ј. Левекуе МР Завон

АЛ Линцх ЈБ Зузик

Напомене уз табеле

Четири типа столова који се налазе у свакој породици су:

1. Хемијска идентификација

Ове табеле наводе хемијска имена, синониме, УН кодове, ЦАС бројеве и хемијске или структурне формуле. Учињен је покушај да се користи исто хемијско име за сваку супстанцу током дискусија у овом водичу и овом Енциклопедија, колико је то могуће. Међутим, није учињен ниједан покушај да се користи само систем номенклатуре Међународне уније за чисту и примењену хемију (ИУПАЦ). Често ће назив ИУПАЦ бити непознат онима који раде у комерцијалном окружењу и користи се мање гломазан и/или познатији назив. Стога је име које се појављује као хемијско име у табелама сваке породице чешће „познато“ име него ИУПАЦ име. Списак синонима дат у овим табелама није коначан, већ је пример неких од назива који су примењени на хемикалију. ЦАС регистарски број (РН) је нумерички идентификатор који се користи у свакој од табела за доследну идентификацију. ЦАС број је јединствен и примењује се и на хемикалије и на смеше и користи се универзално и налази се у формату ккк-кк-к, што омогућава ефикасно претраживање базе података. Служба хемијских сажетака је ентитет у оквиру Америчког хемијског друштва, професионалног друштва хемичара са седиштем у Сједињеним Државама.

2. Опасности по здравље

Подаци о краткотрајној изложености, дуготрајној изложености, путевима изложености и повезаним симптомима су прилагођени из серије Међународних хемијских безбедносних картица (ИЦСЦ) коју је израдио Међународни програм за хемијску безбедност (ИПЦС), кооперативни програм Светске здравствене организације. Организација (СЗО), Међународна организација рада (ИЛО) и Програм Уједињених нација за животну средину (УНЕП).

Коришћене скраћенице су: ЦНС = централни нервни систем; ЦВС = кардиоваскуларни систем; ГИ = гастроинтестинални систем; ПНС = периферни нервни систем; респ тракт = респираторни тракт.

Преостали подаци о циљним органима и путевима уласка и њима повезаним симптомима преузети су из НИОСХ џепни водич за хемијске опасности у издању америчког Националног института за безбедност и здравље на раду (1994, НИОСХ публикација бр. 94-116).

The following abbreviations are used: abdom = abdominal; abnor = abnormal/abnormalities; album = albuminuria; anes = anesthesia; anor = anorexia; anos = anosmia (loss of the sense of smell); appre = apprehension; arrhy = arrhythmias; aspir = aspiration; asphy = asphyxia; BP = blood pressure; breath = breathing; bron = bronchitis; broncopneu = bronchopneumonia; bronspas = bronchospasm; BUN = blood urea nitrogen; [carc] = potential occupational carcinogen; card = cardiac; chol = cholinesterase; cirr = cirrhosis; CNS = central nervous system; conc = concentration; conf = confusion; conj = conjunctivitis; constip = constipation; convuls = convulsions; corn = corneal; CVS = cardiovascular system; cyan = cyanosis; decr = decreased; depress = depressant/depression; derm = dermatitis; diarr = diarrhea; dist = disturbance; dizz = dizziness; drow = drowsiness; dysfunc = dysfunction; dysp = dyspnea (breathing difficulty); emphy = emphysema; eosin = eosinophilia; epilep = epileptiform; epis = epistaxis (nosebleed); equi = equilibrium; eryt = erythema (skin redness); euph = euphoria; fail = failure; fasc = fasiculation; FEV = forced expiratory volume; fib = fibrosis; fibri = fibrillation; ftg = fatigue; func = function; GI = gastrointestinal; gidd = giddiness; halu = hallucinations; head = headache; hema = hematuria (blood in the urine); hemato = hematopoietic; hemog = hemoglobinuria; hemorr = hemorrhage; hyperpig = hyperpigmentation; hypox = hypoxemia (reduced oxygen in the blood); inco = incoordination; incr = increase(d); inebri = inebriation; inflamm = inflammation; inj = injury; insom = insomnia; irreg = irregularity/ irregularities; irrit = irritation; irrty = irritability; jaun = jaundice; kera = keratitis (inflammation of the cornea); lac = lacrimation (discharge of tears);lar = laryngeal; lass = 1assitude (weakness, exhaustion); leth = lethargy (drowsiness or indifference); leucyt = leukocytosis (increased blood leukocytes); leupen = leukopenia (reduced blood leukocytes); li-head = lightheadedness; liq = liquid; local = localized; low-wgt = weight loss; mal = malaise (vague feeling of discomfort); malnut = malnutrition; methemo = methemoglobinemia; monocy = monocytosis (increased blood monocytes); molt = molten; muc memb = mucous membrane; musc = muscle; narco = narcosis; nau = nausea; nec = necrosis; neph = nephritis; ner = nervousness; numb = numbness; opac = opacity; palp = palpitations; para = paralysis; pares = paresthesia; perf = perforation; peri neur = peripheral neuropathy; periorb = periorbital (situated around the eye); phar = pharyngeal; photo = phtophobia (abnormal visual intolerance to light); pneu = penumonia; pneuitis = pneumonitis; PNS = peripheral nervous system; polyneur = polyneuropathy; prot = proteinuria; pulm = pulmonary; RBC = red blood cell; repro = reproductive; resp = respiratory; restless = restlessness; retster = retrosternal (occurring behind the sternum); rhin = rhinorrhea (discharge of thin nasal mucus); salv = salivation; sens = sensitization; sez = seizure; short = shortness; sneez = sneezing; sol = solid; soln = solution; som = somnolence (sleepiness, unnatural drowsiness); subs = substernal (occurring beneath the sternum); sweat = sweating; swell = swelling; sys = system; tacar = tachycardia; tend = tenderness; terato = teratogenic; throb = throbbing; tight = tightness; trachbronch = tracheobronchitis; twitch=twitching; uncon = unconsciousness; vap = vapor; venfib = ventricular fibrillation; vert = vertigo (an illusion of movement); vesic = vesiculation; vis dist = visual disturbance; vomit = vomiting; weak = weakness; wheez=wheezing.

3. Физичке и хемијске опасности

Подаци о физичким и хемијским опасностима су прилагођени из серије Међународне картице о хемијској безбедности (ИЦСЦ) коју производи Међународни програм за хемијску безбедност (ИПЦС), кооперативни програм Светске здравствене организације (СЗО), Међународне организације рада (ИЛО) и Програм Уједињених нација за животну средину (УНЕП).

Подаци о класификацији ризика преузети су из Препорука о транспорту опасних материја, 9. издање, које је развио Комитет експерата Уједињених нација за транспорт опасних материја, а објавиле Уједињене нације (9. издање, 1995).

Користе се следеће шифре: 1.5 = веома неосетљиве супстанце које имају опасност од масовне експлозије; 2.1 = запаљиви гас; 2.3 = отрован гас; 3 = запаљива течност; 4.1 = запаљива чврста супстанца; 4.2 = материја подложна спонтаном сагоревању; 4.3 = материја која у контакту са водом емитује запаљиве гасове; 5.1 = оксидирајућа супстанца; 6.1 = токсично; 7 = радиоактиван; 8 = корозивна материја.

Препоруке су упућене владама и међународним организацијама које се баве регулисањем транспорта опасних материја. Они покривају принципе класификације и дефиниције класа, списак главних опасних материја, опште захтеве за паковање, процедуре испитивања, обележавање, етикетирање или плакатирање и транспортне документе. Посебне препоруке се односе на одређене класе робе. Они се не односе на опасну робу у расутом стању која у већини земаља подлеже посебним прописима. Следеће УН класе и поделе се често налазе у хемијским табелама у овом Водич за хемикалије а у поглављу Метали: Хемијска својства и токсичност:

Класа 2—Гасови

Одељак 2.3 — Токсични гасови: гасови за које је (а) познато да су толико токсични или корозивни за људе да представљају опасност по здравље или (б) за које се претпоставља да су токсични или корозивни за људе јер имају ЛЦ50 вредност једнака или мања од 5,000 мл/м3 (ппм) када се тестира у складу са 6.2.3. Гасови који испуњавају горе наведене критеријуме због своје корозивности се класификују као токсични са супсидијарним ризиком од корозије.

Класа 4—Запаљиве чврсте материје; супстанце подложне спонтаном сагоревању; материје које у додиру са водом емитују запаљиве гасове

Одељак 4.2 — Супстанце подложне спонтаном сагоревању: Супстанце које су подложне спонтаном загревању у нормалним условима са којима се сусрећу у транспорту, или загревању у контакту са ваздухом, а затим подложним запаљивању.

Одељак 4.3 — Супстанце које у контакту са водом емитују запаљиве гасове: Супстанце које, интеракцијом са водом, могу да постану спонтано запаљиве или да испуштају запаљиве гасове у опасним количинама.

Класа 5—Оксидирајуће супстанце; органски пероксиди

Одељак 5.1 — Оксидирајуће супстанце: Супстанце које, иако саме по себи нису нужно запаљиве, могу, генерално, ослобађањем кисеоника, изазвати или допринети сагоревању другог материјала.

Класа 6 — токсичне и инфективне супстанце

Одељак 6.1 — Токсичне супстанце: Ово су супстанце које могу да изазову смрт или озбиљне повреде или да нашкоде људском здрављу ако се прогутају или удишу или у контакту са кожом.

Класа 8 — Корозивне материје

Реч је о материјама које ће хемијским деловањем изазвати озбиљна оштећења у контакту са живим ткивом, или ће, у случају цурења, материјално оштетити, или чак уништити другу робу или транспортна средства; могу изазвати и друге опасности.

Кодови УН, идентификациони бројеви које је опасним материјалима у транспорту доделио Комитет експерата Уједињених нација за транспорт опасних материја, користе се за лаку идентификацију опасних материја у хитним случајевима у транспорту. Они којима претходи „НА“ су повезани са описима који нису признати за међународне пошиљке, осим за и из Канаде.

4. Физичка и хемијска својства

Релативна густина се мери на 20°Ц/4°Ц, температури околине и воде, респективно, осим ако није другачије назначено.

Налазе се следеће скраћенице: бп = тачка кључања; мп = тачка топљења; мв = молекулска тежина; сол = растворљив; сл сол = слабо растворљив; в сол = веома растворљив; мисц = мешати се; инсол = нерастворљив; пвап = притисак паре; запалити. граница = граница запаљивости (вол-% у ваздуху); лл = доња граница; ул = горња граница; фл. п = тачка паљења; цц = затворена чаша; оц = отворена шоља; ауто иг. п = тачка аутоматског паљења

 

Назад

Читати 3960 пута Последња измена у недељу, 31. јула 2022. у 00:10
Више у овој категорији: Киселине, неорганске »

" ОДРИЦАЊЕ ОД ОДГОВОРНОСТИ: МОР не преузима одговорност за садржај представљен на овом веб порталу који је представљен на било ком другом језику осим енглеског, који је језик који се користи за почетну производњу и рецензију оригиналног садржаја. Одређене статистике нису ажуриране од продукција 4. издања Енциклопедије (1998).“

Садржај