Синоними: чувар баште; греенскеепер; земљорадник; хортикултуриста; специјалиста за пејзаж; радник у парку
Профил посла
Дефиниција и/или опис
Прави или ради у башти. Одржава терене јавне, приватне, индустријске или комерцијалне својине, обављајући било коју комбинацију следећих послова: условљава земљиште копањем, окретањем, орањем, ђубрењем, итд; сади траву, цвеће, жбуње и дрвеће; залива травњак, цвеће и жбуње; коси травњаке; украси и ивице око шетњи, цветних леја и зидова; суве шљиве жбуње и дрвеће; прска травњак, жбуње и дрвеће инсектицидима, хербицидима и ђубривима; чисти и дезинфикује или стерилише баштенски алат и опрему; формулише и припрема пестициде, хербициде, ђубриво, адитиве за земљиште или друге растворе или смеше; уклања оштећено лишће, гране или гранчице; грабље и лишће врећа; чисти земљиште и уклања смеће; одвози или спаљује смеће, лишће, папир, итд; лопате снег са шетњи и прилаза; може оштрити баштенски алат; може вршити мање поправке опреме; може поправити и/или фарбати ограде, зидове, капије и шеталишта; може чистити дренажне јарке и пропусте; може мерити ниво влаге у земљишту.
Задаци
Паковање (лишће); кауција; пупљење; спаљивање; цартинг; чишћење; цлиппинг; кондиционирање (земљиште); обрезивање; одстрел; сечење; детасселлинг; копање; дезинфекција; одводњавање; сушење; брисање прашине; ивица; ђубрење; формулисање; фумигирање; окупљање; нивелисање (терена); калемљење; дрљање; берба; окопавање; љуштење; наводњавање; одржавање; израда; мерење (влага и сл.); поправљање; кошење; малчирање; сликарство; обављање (задатака); брање; садња; орање; поттинг; припрема (мешавине и сл.); пропагирање; обрезивање; ракинг; жетва; поправка; уклањање; тестерисање; оштрење; шишање; гранатирање; лопатање; сортирање; сејање; спадинг; спикинг; прскање; ширење; стерилизација; стрингинг; проређивање; вршидба; тиллинг; пресађивање; тримминг; окретање (тло); заливање; веединг; винновинг.
Примарна опрема која се користи
Косилица (ручна или на електрични погон); клипери; секачи корова; алати за ивице; маказе; плугови; прунерс; тестере; пик; прскалице; прскалице; распршивачи; ракес; метле; шиљасти штапови; лопате; глетерице; ножеви; култиватори; црева и канте за заливање; виљушке и виљушке за аератор; тхатцхерс; колица; трактори са разним додацима; сензори воде.
Хазардс
Опасности од незгода
– Пад са висине (нпр. мердевине, платформе или кровови), оклизнуће и пад на равно тло (на блато или на влажну земљу или траву) или се спотакне и падне на неравно тло или преко разних баштенских справа, узрокујући модрице, потрес мозга, посекотине или лом костију;
– Превртање са трактора и других теренских возила или вучених платформи или пад са њих;
– Заплитање одеће, косе или браде између покретних делова електричне машине или машине на мотор;
– незгоде са баштенским алатом (маказе, маказе, маказе, грабуље, мотике итд.) као последица клизања алата, непажње, лома, газења или пада на алат и сл., изазивајући убоде, огреботине, убоде, контузије, ране, ампутација прстију итд.;
– Избацивање летећих честица (песак, камење, комади дрвета, гумена или најлонска гајтана и сл.) при раду са моторним косилицама, тестерама и сл., изазивајући повреде ока, контузије и сл.;
– Убод из трновитих биљака;
– Уједи или убод змија, шкорпиона, пчела, оса, глодара, инсеката и паса, који изазивају ране, бол, оток, локално или опште тровање итд.;
– струјни удар или струјни удар услед контакта са изложеним жицама под напоном (нпр. надземни водови при транспорту металних цеви) или током рада са неисправно изолованом електричном опремом;
– Проливање киселина (нпр. азотне киселине која се користи за дезинфекцију алата) или других корозивних хемикалија на кожу или одећу, или у очи, изазивајући хемијске опекотине, осип, тешке повреде ока, итд.;
– Акутно тровање случајним гутањем или удисањем пестицида или других токсичних пољопривредних хемикалија.
Физичке опасности
– Прекомерни нивои буке од механизоване опреме (косилице, тестере и сл.), узрокујући оштећење бубне опне са могућим губитком слуха;
– Претерано излагање сунчевој светлости које изазива опекотине од сунца, топлотни удар, меланоме коже итд.;
– Излагање тешким временским условима (хладноћа, киша, снег, ветар) које изазивају промрзлине, прехладе (са могућим компликацијама ако се рад настави у таквим условима) итд.
Хемијске опасности
– Дерматитис и друга кожна обољења као последица продуженог контакта са агрохемикалијама или растварачима или системским дејством услед удисања хемикалија;
– Хронична тровања као последица продуженог удисања, гутања или апсорпције кроз кожу пољопривредних хемикалија које садрже тешке метале (нпр. кадмијум, жива, олово и арсен), органофосфорна једињења, амине итд.;
– Повећано оштећење коже пресензибилизовано излагањем хемикалијама услед излагања сунчевој светлости (цитофотокемијски ефекти).
Биолошке опасности
– Контакт са алергеним биљкама, цвећем, коровом итд. (нпр. Фицус бењамина, разни кактуси и др.) који изазивају дерматозе, астму и др.;
– Удисање алергене прашине, полена, уља, пара и сл. биљног порекла, изазивајући поленску грозницу, астму и др.;
– контакт отворених рана са стајњаком, паразитима, птичјим и животињским излучевинама, инсектима и сл., што изазива локалне или опште инфекције укључујући тетанус, антракс итд.;
– Зооноза (нпр. пегаста грозница, К-грозница);
– Лептоспироза као резултат продирања лептоспира кроз оштећену кожу;
– Гљивичне болести, узроковане гљивицама присутним у земљишту или на листовима биљака (нпр. алергијска аспергилоза, хистоплазмоза (плућна инфекција) итд.);
– Паразитске болести узроковане уједом крпеља, чигера и гриња (нпр. свраб од сламе) или продирањем ларви кроз оштећену кожу (нпр. анкилостомиоза, аскариаза). У неким случајевима, инфекције се могу развити у неуротоксичне ефекте и парализу.
Ергономски и друштвени фактори
Понављани покрети руку, неправилни положаји (нпр. при садњи цвећа), подизање и ношење тешких терета, итд., могу изазвати болове у доњем делу леђа, болести горњих и доњих екстремитета и друге мишићно-скелетне проблеме.
додатак
белешке
- Ово занимање се обично среће у општинским службама и на јавним, индустријским, комерцијалним или приватним основама.
- Према објављеним извештајима, као резултат изложености различитим агрохемикалијама, баштовани могу бити изложени повећаном ризику од канцерогених и мутагених ефеката; трудне баштованке могу бити изложене повећаном ризику од спонтаних побачаја и фетотоксичних или тератогених ефеката.
- Хемикалије којима баштован може бити изложен укључују велики број пољопривредних хемикалија и формулација, укључујући инсектициде (органофосфор, органохлор, карбамати, пиридил, арсен, итд.), родентициди, фунгициди, течни и гасови фумиганти (нпр. дибромоетан, метил бромид), хербициди, ђубрива, итд.; горива и уља за подмазивање; киселине, једињења за чишћење и стерилизацију, растварачи (посебно керозин у формулацијама пестицида) итд.
Референце
Међународна организација рада (МОР). 1979. Водич за здравље и хигијену у пољопривредном раду. Женева: МОР.
Ворксафе Аустралиа. 1995. Пољопривреда и услуге пољопривредним индустријама. Прегледи учинка у области безбедности и здравља на раду. Селецтед Индустриес, Иссуе Но. 9. Цанберра: Влада Аустралије.