Нове информационе технологије се уводе у све индустријске секторе, али у различитој мери. У неким случајевима, трошкови компјутеризације производних процеса могу представљати препреку за иновације, посебно у малим и средњим предузећима иу земљама у развоју. Рачунари омогућавају брзо прикупљање, складиштење, обраду и ширење великих количина информација. Њихова корисност је додатно побољшана њиховом интеграцијом у рачунарске мреже, које омогућавају дељење ресурса (Иоунг 1993).
Компјутеризација има значајан утицај на природу запослења и на услове рада. Почевши од средине 1980-их, постало је познато да компјутеризација радног места може довести до промена у структури задатака и организацији рада, а тиме и до радних захтева, планирања каријере и стреса који трпи производно и управљачко особље. Компјутеризација може имати позитивне или негативне ефекте на здравље и безбедност на раду. У неким случајевима, увођење рачунара је учинило рад занимљивијим и резултирало побољшањем радног окружења и смањењем оптерећења. У другим, међутим, резултат технолошких иновација је повећање понављајуће природе и интензитета задатака, смањење маргине индивидуалне иницијативе и изолација радника. Штавише, пријављено је да је неколико компанија повећало број радних смена у покушају да извуку највећу могућу економску корист од својих финансијских улагања (ИЛО 1984).
Колико смо успели да утврдимо, од 1994. статистике о употреби рачунара широм света доступне су само из једног извора –Алманах рачунарске индустрије (Јулиуссен и Петска-Јулиуссен 1994). Поред статистике о тренутној међународној дистрибуцији коришћења рачунара, ова публикација доноси и резултате ретроспективних и проспективних анализа. Бројке објављене у последњем издању указују на то да се број рачунара експоненцијално повећава, при чему је пораст постао посебно изражен почетком 1980-их, тачке у којој су персонални рачунари почели да постижу велику популарност. Од 1987. године укупна процесорска снага рачунара, мерена бројем извршених милиона инструкција у секунди (МИПС), повећана је 14 пута захваљујући развоју нових микропроцесора (транзисторских компоненти микрорачунара који обављају аритметичке и логичке прорачуне). До краја 1993. укупна рачунарска снага је достигла 357 милиона МИПС.
Нажалост, доступна статистика не прави разлику између рачунара који се користе за посао и личне сврхе, а статистика је недоступна за неке индустријске секторе. Ове празнине у знању највероватније су последица методолошких проблема у вези са прикупљањем валидних и поузданих података. Међутим, извештаји трипартитних секторских комитета Међународне организације рада садрже релевантне и свеобухватне информације о природи и обиму продора нових технологија у различите индустријске секторе.
Године 1986. широм света је било у употреби 66 милиона рачунара. Три године касније било их је више од 100 милиона, а до 1997. процењује се да ће 275–300 милиона рачунара бити у употреби, а овај број ће достићи 400 милиона до 2000. Ова предвиђања претпостављају широко усвајање мултимедије, информационих аутопутева, технологије за препознавање гласа и виртуелне реалности. Тхе АлманахЊегови аутори сматрају да ће већина телевизора бити опремљена персоналним рачунарима у року од десет година од објављивања, како би се олакшао приступ информационом путу.
Према Алманах1993. године укупан однос рачунара и становништва у 43 земље на 5 континената био је 3.1 на 100. Међутим, треба напоменути да је Јужна Африка била једина афричка земља која је извештавала и да је Мексико једина држава Централне Америке која је извештавала. Као што статистички подаци показују, постоји веома широка међународна варијација у степену компјутеризације, однос рачунара и становништва креће се од 0.07 на 100 до 28.7 на 100.
Однос рачунара и становништва мањи од 1 на 100 у земљама у развоју одражава генерално низак ниво компјутеризације који тамо преовладава (табела 1) (Јулиуссен и Петска-Јулиуссен 1994). Не само да ове земље производе мало рачунара и мало софтвера, већ их недостатак финансијских средстава у неким случајевима може спречити да увозе ове производе. Штавише, њихове често рудиментарне телефонске и електричне услуге често представљају препреку широј употреби рачунара. Коначно, мало је доступног софтвера који је лингвистички и културно одговарајући, а обука у областима везаним за рачунаре је често проблематична (Иоунг 1993).
Табела 1. Распрострањеност рачунара у разним регионима света
|
РЕГИОН |
КОМПЈУТЕРА НА 100 ЉУДИ |
|
СЕВЕРНА АМЕРИКА |
|
|
Сједињене Америчке Државе |
28.7 |
|
Канада |
8.8 |
|
ЦЕНТРАЛНА АМЕРИКА |
|
|
Мексико |
1.7 |
|
ЈУЖНА АМЕРИКА |
|
|
Аргентина |
1.3 |
|
Бразил |
0.6 |
|
Чиле |
2.6 |
|
Венецуела |
1.9 |
|
ЗАПАДНА ЕВРОПА |
|
|
Аустрија |
9.5 |
|
Belgiji |
11.7 |
|
Данска |
16.8 |
|
Финска |
16.7 |
|
Француска |
12.9 |
|
Nemačkoj |
12.8 |
|
Грчка |
2.3 |
|
Ирска |
13.8 |
|
Италија |
7.4 |
|
Holandiji |
13.6 |
|
Норвешка |
17.3 |
|
Португалија |
4.4 |
|
Шпанија |
7.9 |
|
Шведска |
15 |
|
Švajcarskoj |
14 |
|
Велика Британија |
16.2 |
|
ИСТОЧНА ЕВРОПА |
|
|
Чешка |
2.2 |
|
Мађарска |
2.7 |
|
Пољска |
1.7 |
|
Руска Федерација |
0.78 |
|
Украјина |
0.2 |
|
ОКЕАНИЈА |
|
|
Аустралија |
19.2 |
|
Нови Зеланд |
14.7 |
|
АФРИКА |
|
|
Јужна Африка |
1 |
|
АЗИЈА |
|
|
Кина |
0.09 |
|
Индија |
0.07 |
|
Индонезија |
0.17 |
|
Израел |
8.3 |
|
Јапан |
9.7 |
|
Кореја, Република |
3.7 |
|
Пхиллипинес |
0.4 |
|
Саудијска Арабија |
2.4 |
|
Сингапур |
12.5 |
|
Тајван |
7.4 |
|
Тајланд |
0.9 |
|
Турска |
0.8 |
|
Мање од КСНУМКС |
1 - 5 6 - 10 11 - 15 16-20 21 - 30 |
Извор: Јулиуссен и Петска-Јулиуссен 1994.
Компјутеризација је значајно порасла у земљама бившег Совјетског Савеза од краја Хладног рата. Процењује се да је Руска Федерација, на пример, повећала залихе рачунара са 0.3 милиона у 1989. на 1.2 милиона у 1993. години.
Највећа концентрација рачунара налази се у индустријализованим земљама, посебно у Северној Америци, Аустралији, Скандинавији и Великој Британији (Јулиуссен и Петска-Јулиуссен 1994). Углавном у овим земљама појавили су се први извештаји о страховима оператера јединица за визуелни приказ (ВДУ) у вези са здравственим ризицима и предузета су почетна истраживања која су имала за циљ утврђивање преваленције здравствених ефеката и идентификовање фактора ризика. Проучавани здравствени проблеми спадају у следеће категорије: проблеми вида и ока, мишићно-скелетни проблеми, проблеми са кожом, репродуктивни проблеми и стрес.
Убрзо је постало очигледно да су здравствени ефекти уочени међу оператерима ВДУ зависни не само од карактеристика екрана и распореда радне станице, већ и од природе и структуре задатака, организације рада и начина на који је технологија уведена (ИЛО 1989). Неколико студија је пријавило већу преваленцију симптома међу женама оператерима ВДУ него међу мушкарцима оператерима. Према недавним студијама, ова разлика више одражава чињеницу да жене оператерке обично имају мање контроле над својим послом него њихови мушки колеге него праве биолошке разлике. Сматра се да овај недостатак контроле доводи до виших нивоа стреса, што заузврат доводи до повећане преваленције симптома код жена оператерки ВДУ.
ВДУ су први пут широко распрострањени у терцијарном сектору, где су се углавном користили за канцеларијски рад, тачније за унос података и обраду текста. Стога не треба да се чудимо што се већина студија о ВДУ фокусирала на канцеларијске раднике. У индустријализованим земљама, међутим, компјутеризација се проширила на примарни и секундарни сектор. Поред тога, иако су ВДУ користили скоро искључиво радници у производњи, они су сада продрли на све организационе нивое. Последњих година истраживачи су стога почели да проучавају шири круг корисника ВДУ, у покушају да превазиђу недостатак адекватних научних информација о овим ситуацијама.
Већина компјутеризованих радних станица опремљена је ВДУ-ом и тастатуром или мишем помоћу којих се преносе информације и упутства на рачунар. Софтвер посредује у размени информација између оператера и рачунара и дефинише формат у коме се информације приказују на екрану. Да би се установиле потенцијалне опасности повезане са употребом ВДУ-а, прво је неопходно разумети не само карактеристике ВДУ-а већ и оне других компоненти радног окружења. Године 1979. Чакир, Харт и Стјуарт објавили су прву свеобухватну анализу у овој области.
Корисно је визуализовати хардвер који користе ВДУ оператери као угнежђене компоненте које међусобно делују (ИРССТ 1984). Ове компоненте укључују сам терминал, радну станицу (укључујући радни алат и намештај), просторију у којој се обавља посао и осветљење. Други чланак у овом поглављу даје преглед главних карактеристика радних станица и њиховог осветљења. Понуђено је неколико препорука које имају за циљ оптимизацију услова рада уз узимање у обзир индивидуалних варијација и варијација у задацима и организацији рада. Одговарајући нагласак стављен је на важност избора опреме и намештаја који омогућавају флексибилне распореде. Ова флексибилност је изузетно важна у светлу међународне конкуренције и брзог технолошког развоја који константно подстиче компаније да уводе иновације и истовремено их приморавају да се прилагоде променама које ове иновације доносе.
Следећих шест чланака говори о здравственим проблемима који су проучавани као одговор на страхове које су изразили оператери ВДУ. Прегледана је релевантна научна литература и истакнута вредност и ограничења резултата истраживања. Истраживања у овој области ослањају се на бројне дисциплине, укључујући епидемиологију, ергономију, медицину, инжењеринг, психологију, физику и социологију. С обзиром на сложеност проблема и тачније њихову мултифакторску природу, неопходна истраживања су често спроводили мултидисциплинарни истраживачки тимови. Од осамдесетих година 1980. века ови истраживачки напори су допуњени редовно организованим међународним конгресима као нпр. Интеракција човека и рачунара Рад са јединицама за приказ, који пружају прилику за ширење резултата истраживања и промовишу размену информација између истраживача, ВДУ дизајнера, ВДУ произвођача и корисника ВДУ.
Осми чланак посебно говори о интеракцији човека и рачунара. Представљени су принципи и методе на којима се заснива развој и евалуација интерфејс алата. Овај чланак ће се показати корисним не само за производно особље већ и за оне који су заинтересовани за критеријуме који се користе за одабир алата за интерфејс.
Коначно, девети чланак даје преглед међународних ергономских стандарда од 1995. године, који се односе на дизајн и распоред компјутеризованих радних станица. Ови стандарди су направљени како би се елиминисале опасности којима оператери ВДУ могу бити изложени током свог рада. Стандарди дају смернице компанијама које производе ВДУ компоненте, послодавцима одговорним за куповину и распоред радних станица и запосленима који имају одговорност за доношење одлука. Они се такође могу показати корисним као алати помоћу којих се процењују постојеће радне станице и идентификују потребне модификације како би се оптимизовали услови рада оператера.